Hvala na razumevanju i vidimo se uskoro!
Utopija (Tomas Mor)
Originalna cena je bila: 750 RSD.698 RSDTrenutna cena je: 698 RSD.
„Utopija“ je najpoznatije delo engleskog humaniste i filozofa Tomasa Mora, objavljeno 1516. godine. Ovo delo je izvršilo ogroman uticaj na kasniju političku teoriju i inspirisalo brojne autore da kreiraju sopstvene vizije idealnog sveta.
„Utopija“ je najpoznatije delo engleskog humaniste i filozofa Tomasa Mora, objavljeno 1516. godine. Ovo delo je izvršilo ogroman uticaj na kasniju političku teoriju i inspirisalo brojne autore da kreiraju sopstvene vizije idealnog sveta. Delo je napisano u formi dijaloga i podeljeno je na dve knjige:
Prva knjiga: Oštra društvena i politička kritika Evrope i Engleske Morovog doba. Autor kritikuje pohlepu plemstva, nepravedne zakone, siromaštvo i proces „ograđivanja zemlje“ (gde su pašnjaci za ovce zamenili oranice, ostavljajući seljake bez hleba).
Druga knjiga: Detaljan opis zamišljenog ostrva Utopije koji čitaocu prenosi putopisac Rafael Hitlodej. Prikazan je svakodnevni život, politički sistem i običaji ovog idealnog društva.
Glavne karakteristike društva u Utopiji
Ukidanje privatnog vlasništva: Sva imovina je zajednička. Nema novca, a zlato i srebro nemaju vrednost (od njih se prave lanci za robove i noćne posude kako bi se obezvredili).
Jednakost u radu: Svi građani (i muškarci i žene) bave se poljoprivredom i uče bar jedan zanat. Radni dan traje tačno 6 sati, dok je ostatak vremena posvećen nauci, umetnosti i odmoru.
Besplatna dobra: Proizvodi se odnose u zajednička skladišta, odakle svaka porodica uzima ono što joj je potrebno, bez ikakve nadoknade. Nema oskudice, pa nema ni potrebe za gomilanjem.
Zajednički život: Građani obeduju u velikim zajedničkim dvoranama. Kuće se ne zaključavaju i menjaju se kockom svakih deset godina kako bi se sprečio osećaj trajnog vlasništva.
Verska tolerancija: Na ostrvu postoji sloboda veroispovesti. Građani veruju u jedno vrhovno biće (Mitra), ali ga obožavaju na različite načine. Zabranjen je jedino ateizam, jer se smatralo da onaj ko ne veruje u zagrobni život nema moralnih kočnica.
Demokratsko uređenje: Vladari i državni službenici se biraju tajnim glasanjem među najučenijim građanima. Vladar vlada doživotno, osim ako ne pokaže znake tiranije.
Tomas Mor je ovim delom postao utemeljivač utopijskog socijalizma. Knjiga se istovremeno čita kao ozbiljan filozofski predlog, ali i kao satirični komentar. Mor je namerno koristio ironična imena: reka se zove Anidrus („bez vode“), vladar je Ademus („bez naroda“), a sam pripovedač Hitlodej se prevodi kao „onaj koji priča besmislice“.
| Pisac | Mor, Tomas, |
|---|---|
| Broj strana | 147 |
| Pismo | Latinica |
| Povez | Broš |
| Format | 13,5×20 |
| Godina | 2020 |
| ISBN | 978-86-80430-93-5 |
Ser Tomas Mor (1478–1535) bio je engleski pravnik, filozof, pisac, humanista i državnik koji je služio kao lord kancelar Engleske pod kraljem Henrijem VIII. Danas je najpoznatiji po svom delu Utopija (1516), ali i po svojoj nepokolebljivoj katoličkoj veri zbog koje je na kraju pogubljen, što ga je učinilo jednim od najpoznatijih mučenika u istoriji hrišćanstva.
Mladost i obrazovanje: Rođen je u Londonu u porodici uglednog sudije. Studirao je na Oksfordu, gde je stekao vrhunsko klasično obrazovanje, naučio grčki i latinski jezik i postao blizak prijatelj sa čuvenim humanistom Erazmom Roterdamskim.
Politički uspon: Bio je uspešan advokat i član Parlamenta. Zbog svoje inteligencije i harizme, brzo je privukao pažnju kralja Henrija VIII. Godine 1529. postao je lord kancelar, što je bila najviša politička funkcija u Engleskoj posle kralja.
Verska uverenja: Mor je bio duboko religiozan katolik. Aktivno se borio protiv protestantske reformacije u Engleskoj, pišući knjige protiv Martina Lutera i progoneći one koje je Katolička crkva smatrala jereticima.
Morov pad počeo je kada je Henri VIII zatražio poništenje svog braka sa Katarinom Aragonskom kako bi se oženio Anom Bolen. Pošto je papa odbio ovaj zahtev, kralj je odlučio da prekine veze sa Rimom i proglasi sebe za vrhovnog poglavara Crkve u Engleskoj.
Ostavka: Mor se duboko neslagao sa kraljevim planom. Godine 1532. podneo je ostavku na mesto kancelara, povukao se iz javnog života i pokušao da živi u tišini sa svojom porodicom.
Odbijanje zakletve: Godine 1534. parlament je doneo Akt o sukcesiji. Mor je bio spreman da prihvati Anu Bolen kao kraljicu, ali je odbio da položi zakletvu koja je sadržala klauzulu kojom se odbacuje papski autoritet i Henri prolašava poglavarem engleske crkve.
Suđenje i pogubljenje: Zbog ovog odbijanja zatvoren je u Londonsku kulu (Tower of London). Optužen je za visoku izdaju. Na suđenju je ostao dosledan svojim uverenjima, izjavivši da je „kraljev verni sluga, ali najpre Božji“. Pogubljen je odsecanjem glave 6. jula 1535. godine.
Čovek za sva vremena: Mor je bio poznat po svojoj duhovitosti, obrazovanju i moralnom integritetu. Njegov život i sukob sa kraljem inspirisali su čuvenu dramu i film Čovek za sva vremena (A Man for All Seasons).
Svetac: Katolička crkva ga je 400 godina nakon smrti, 1935. godine, proglasila za svetca (Sveti Tomas Mor), a papa Jovan Pavle II ga je 2000. godine proglasio zaštitnikom političara i državnika.
DOSTAVA KURIRSKOM SLUŽBOM
Dostavu vršimo na teritoriji Srbije putem kurirske službe Post Express.
Rok isporuke je uobičajeno 2 - 5 radnih dana od potvrde porudžbine.
Cena dostave zavisi od važećeg cenovnika Post Express službe, težine paketa (količine knjiga).
Knjige se pakuju pažljivo, kako bi do tebe stigle u savršenom stanju.
Trudimo se da svaka pošiljka stigne brzo, bezbedno i bez neprijatnih iznenađenja.
