Prah – Istorija sitnog i nevidljivog

U prošlosti su ljudi mislili da je prah nešto najsitnije moguće što postoji. Takav pristup povezuje istoriju praha s istorijom sićušnog, malog i nevidljivog. Nekada neugrožen u svom carstvu, prah je bio mešavina i zbir svega malog. Preobražaj praha u XX veku ilustruje revoluciju mikrokosmosa. Otkrićem mikroskopa i njegovih savršenih varijanti prah je prestao da bude definicija sićušnog. Ljudi su se susreli s dotad nevidljivim česticama, a čim su definisani, atom i molekul, ćelija i mikrob pretvoreni su u kapije ka bezbrojnim drugim minijaturnim svetovima. Kao da otvaraju jedan beskrajni niz ruskih lutaka babuški, nauka i tehnologija nisu prestajale da unutar konačnosti otkrivaju sve više beskonačnosti. U jednom pravcu teleskop, a u drugom mikroskop, gledali su ka tom neuhvatljivom beskraju. Za sve ljudske jade, nauka je prebacila krivicu s neba i bogova na viruse, klice, bakterije i nepokornu moć atoma. Mikrokosmos je postao izvorište makrokosmosa i njegovog objašnjenja. Istina o velikom nalazi se u malom.
Ovo je u svetu prva istorija sitnog i minijaturnog. Džozef Amato je vešto sintetizovao više disciplina – istoriju, fiziku, medicinu, filozofiju. Ovo je i po stilu pripovedanja i po granicama koje probija, originalna knjiga koja čitaocu pruža i zadovoljstvo i saznanja koja šire vidike. Ipak, njena najveća književna vrednost je u tome što smelo pokušava da mašti, onom najslobodnijem što čovek ima, promeni smer i da je skrene odozgo nadole.