Voz za Pakistan (Kušvant Sing)

„Voz za Pakistan” (u originalu Train to Pakistan) najpoznatiji je roman indijskog pisca Kušvanta Singa, objavljen 1956. godine. Smatra se jednim od najvažnijih dela književnosti o podeli Indije i Pakistana 1947. godine.

Radnja je smeštena  u izmišljeno selo Mano Madžra, na granici Indije i Pakistana, gde su siki i muslimani vekovima živeli u miru. Taj mir biva narušen talasom nasilja koji prati podelu zemlje.  „Voz” iz naslova simbolizuje tragediju – dok su ranije vozovi donosili život i trgovinu, sada postaju jezivi transporti prepuni leševa izbeglica, što selo uvlači u haos.
Priča prati sudbine lokalnog razbojnika Džuguta, obrazovanog povratnika Ikbala i korumpiranog sudije, kroz čije se oči prelamaju moralne dileme, mržnja i iskupljenje.
Sing piše realistično i bez dlake na jeziku, ne štedeći nijednu stranu u sukobu, fokusirajući se na ljudsku prirodu umesto na političke ideale.

Roman je 1998. godine dobio i zapaženu filmsku adaptaciju.

Kušvant Sing (1915–2014) ušao je u indijsku književnost svojim prvencem Voz za Pakistan, iz 1956, i time zasnovao novi žanr: roman o Podeli, o podeli nekadašnje Britanske Indije na Indiju i Pakistan 1947. godine.

Pravnik po obrazovanju, Sing je 1947, strahujući za život, napustio Lahor i otišao u Delhi, gde je neko vreme radio u diplomatskoj službi, da bi se ubrzo sasvim posvetio pisanju. Izričiti protivnik institucionalizovane religije i veoma produktivan pisac, Sing je pored proze napisao i višetomnu istoriju Sika, uređivao časopise i dnevne listove, izlivao jed u kolumnama i nakratko ušao i u politiku. Pisao je na engleskom.