Tunel (Ernesto Sabato)

„Tunel“ (špan. El túnel) je kultni psihološki roman argentinskog pisca Ernesta Sabata, objavljen 1948. godine. Smatra se jednim od najvažnijih dela latinoameričke i svetske književnosti 20. veka, a visoko su ga cenili pisci poput Alberta Kamija i Tomasa Mana zbog dubokog prikaza egzistencijalističke usamljenosti. Roman počinje čuvenom, direktnom rečenicom u kojoj glavni lik, slikar Huan Pablo Kastel, priznaje da je ubio Mariju Iribarne. Cela knjiga je zapravo njegova retrospektivna ispovest iz zatvorske ćelije, gde on pokušava da objasni motive svog zločina. Kastel je duboko usamljen umetnik koji veruje da ga niko ne razume. Na jednoj svojoj izložbi primećuje mladu ženu, Mariju, koja jedina posmatra sitan, naizgled nebitan detalj na njegovoj slici (prozor na platnu).
On u njoj vidi srodnu dušu i jedinu osobu koja može da probije zidove njegove izolacije. Međutim, njegova potraga za apsolutnim razumevanjem brzo prerasta u bolesnu opsesiju, ljubomoru i paranoju. Naslov romana predstavlja Kastelovo viđenje sopstvenog života. On shvata da je ceo život proveo u mračnom, izolovanom tunelu, dok su ostali ljudi živeli na svetlosti. Kada je pomislio da se njegov tunel ukrstio sa Marijinim, shvatio je da je ona zapravo pripadala spoljašnjem svetu, a da je njegov tunel bio potpuno zatvoren.