Markovaldo (Italo Kalvino)

„Markovaldo” je čuvena zbirka od 20 kratkih priča italijanskog književnika Itala Kalvina, prvi put objavljena 1963. godine pod punim naslovom „Markovaldo ili Godišnja doba u gradu” (Marcovaldo ovvero Le stagioni in città). Knjiga predstavlja remek-delo neorealizma i moderne basne, prati doživljaje čoveka po imenu Markovaldo koji pokušava da pronađe prirodu u velikom, sivom i modernom gradu. Zbirka je podeljena po godišnjim dobima, pa tako svako od četiri godišnja doba ima po pet priča. Zbirka sadrži tačno 20 priča podeljenih u pet ciklusa. Svaki ciklus prati smenu proleća, leta, jeseni i zime u urbanom okruženju.
Markovaldo je siromašni fizički radnik, nekvalifikovani magacioner u velikoj firmi „Sbam”. On je melanholični sanjar, večiti optimista i otac brojne porodice. Markovaldo pati za prirodom. Dok svi ostali u modernom, otuđenom industrijskom gradu primećuju samo reklame, semafore i potrošačku robu, on jedini vidi divlje pečurke na tramvajskoj stanici, tragove životinja ili promenu boje lišća. Kalvino kroz humor i satiru kritikuje posleratni ekonomski bum u Italiji, veštačku hranu, reklame koje ispiraju mozak i otuđenje ljudi u megalopolisima. Markovaldovi pokušaji da živi u skladu sa prirodom uvek se završavaju komičnim neuspehom ili blagom katastrofom. Pečurke koje ubere u gradu su otrovne, rečna riba koju upeca je zagađena otpadnim vodama, a gradski golubovi nisu divlje ptice već prenosioce bolesti. Iako se suočava sa siromaštvom i surovim kapitalizmom, Markovaldo zadržava čistu, skoro dečju naivnost i maštu. Kalvinov stil u ovoj zbirci kombinuje jednostavan jezik, poetsku melanholiju i slepstik komediju (slapstick). Priče podsećaju na moderne basne ili neme filmove Čarlija Čaplina, gde se kroz smeh prikazuje duboka tragedija modernog čoveka zarobljenog u sivilu asfalta.