Mesec i kresovi (Čezare Paveze)

Mesec i kresovi (La luna e i falò), objavljen 1950. godine, poslednji je i najznačajniji roman italijanskog pisca Čezarea Pavezea. Delo predstavlja vrhunac njegovog stvaralaštva, u kojem se prepliću teme povratka korenima, surovosti rata i neizbežne otuđenosti.

Neimenovani pripovedač, poznat po nadimku Anguilla (Jegulja), je nahoče koje se, nakon što je steklo bogatstvo u Americi, posle Drugog svetskog rata vraća u rodno selo u Pijemontu. Priča je fokusirana na Anguillino istraživanje prošlosti i pokušaj da pronađe osećaj pripadnosti u predelima koji su fizički ostali isti, ali su duhovno i društveno razoreni ratom i fašizmom. Amerika je prikazana kao sterilna i prazna zemlja bez istorije, dok je italijanski zavičaj, iako bogat mitovima, natopljen krvlju i nasiljem.

Mesec predstavlja ciklično vreme, mit i sudbinu koja upravlja životima seljaka.
Kresovi (vatre) simbolišu obredne vatre koje seljaci pale da bi „probudili“ zemlju, ali u kontekstu rata postaju simbol uništenja i spaljivanja tela pogubljenih.

Roman je napisan u periodu od septembra do novembra 1949. godine, samo nekoliko meseci pre nego što je Paveze izvršio samoubistvo u avgustu 1950.. Smatra se ključnim delom neorealizma i duboko je prožeto autorovom ličnom melanholijom i osećajem izolovanosti.